Naravno da su svi odlični dizajneri i modni stručnjaci s obzirom na to koliko su vremena proveli u ormaru.
Iz nekog neobjašnjivog razloga se pojavljuje gomila klinaca na internetima koji tripuju nostalgiju za vremenski period u kome nisu ni bili u planu.
Dok je prosečni jugonostalgičar iskusio taj period lično i jelte doživeo nešto čega se rado seća, ovi klinci tripuju da ih to što su čuli 3 "ex-yu" ili iron maiden pesme i pogledali lajanje na zvezde i eventualno nacionalnu klasu čini punopravnim državljanima Jugoslavije ili nekog američkog sela, ako je u pitanju zapadnjačka varijanta.
Dakle od muzike se sluša samo ono što se slušalo kad im je ćale bio dete jer "sva nova muzika je sranje, svi moji vršnjaci slušaju to i to ja znam šta je PRAVA muzika"
Prava muzika je isključivo metal ili rok star oko 40 godina, gde su glasovi promukli od količine supstanci koje je pevač doručkovao, a sam instrumental 3 note koje se vrte u krug i tekst koji bilo ko može da napiše na pismenom iz jezika za 30 minuta.
Od garderobe nosi se pocepano, poderano i uglavnom oštećeno jer to nije absolutno uništeno i neupotrebljivo to je VINTAGE; naravno retko se kupuje išta novo, već su u prvom planu smrdljive iznošene čizme nekog bajkera ili pregažena kožna jakna sa nekog sajta za prodaju. Nosiće potpuno rasparano smeće samo da bi nekom ili sebi nešto dokazali.
Ove prilike se skoro uvek slikaju pred nekom napuštenom starijom zgradom dok prave dramatičnu facu misleći da su ne znam koliko TRUE u tom trenutku a ne shvataju da izgledaju kao loša reklama za cigare i razvodnjeno pivo, koje inače konzumiraju u tonama jer je to vrlo kul.
Zdravlje im je komplet smeće, još jedan razlog za nositi masku, jer su uvek na ulici jer nemaju gde da idu da žive svoje deluzije, i stalno kašlju, jer nije on pička da ide kod doktora kad kašlje krvav smrdljiv sluz ili slomi ruku, on je sad zreo i vrlo zajebana ličnost.Odeća koju sam pomenuo se naravno ne pere nikad i mrlje od piva i ostalog su takođe veoma veliko dostignuće vredno pokazivanja, te se osećaju na 2.3 kilometra, napolju, i to kad duva vetar.
Ono što mi je najfascinantnije u celoj priči je koliko se ovo za vrlo kratko vreme proširilo, stalno se pojavljuju gde ih najmanje čovek očekuje.
Većinu zanima "istorija i politika" ali samo ono što su videli /čuli u pesmi jer ostalo je dosadno i mora da se čita duže od 3 min koliko im pažnja traje u punoj koncentraciji.Zbog toga ih ima u komentarima na bilo čemu što pogađa teme kao što su Drugi svetski rat, vojna oprema i slično, o čemu naravno nemaju pojma, nauče onoliko koliko je potrebno za pijani razgovor i to je to.
E sad ono što je najveća glupost u svemu ovome je to što iste osobe ne bi mogle da žive bez ajfona, tiktoka i video poziva, jer gle čuda 1975. godine to nije postojalo.
Ego trip se meri u svetlosnim godinama jer samo oni znaju "šta pravi život nosi buraz" i ne prihvataju ni ideju o postojanju drugog mišljenja i doživljavanja života a ni u ludilu ne bi dali šansu nečem novom.
Kunu se i ginu za bendove koje slušaju, nose njihova obeležja te izgledaju kao hodajuća reklama idu po "svirkama" loših kaver bendova koji pevaju te pesme, jer za original nemaju keša (a i ti izvođači sad imaju 80+ godina te im je lepše da uživaju u svojim sopstvenim hotelima i privatnim avionima nego da zabavljlaju rulju koju ne bi dotakli ni motkom, dok ista tripuje da su svi oni jedno) i dan im je propao ako se bar jednom nisu ispovraćali ili potukli sa nekim na istim.
Pojedinci se pipaju i na "old tajmere", uglavnom jugo / fića ili neki amerićki ford ili tako nešto, te kad dođu u malo jače godine kupe neku muku od automobila i divljaju sa neispravnom, neregistrovanom olupinom, kojom najčešće ne upravljaju u treznom stanju te predstavlaju opasnost za sebe i sve oko sebe.
Nije retko da se lože na drugu stariju tehnologiju tipa gramofoni ili kaset dekovi, i ako za iste samo znaju ne bi umeli ni da ih upale kad bi im tata dao pare da ih kupe sa ibeja.
Iza svega ovoga krije se teška bezličnost i nesposobnost da se prihvati realnost oko sebe. Bogu hvala nisu svi slučajevi ekstremni te ima i pojedinaca koji manje ozbiljno shvataju celu stvar, te se gnušaju "hardkor" stvorova odozgo i imaju svoje grupice i ne sede na ulici na -20 po kiši jer imaju para za kafu u nekom lokalu, i zapravo znaju kako sapun izgleda.
U moje vreme je bilo bolje.
mama kupila traktora ! šč!
Nadimak za likove što vuku gomilu kojekakvih boleština već godinama i trebalo bi da su davno mrtvi ali uprkos svemu nastavljaju da žive život bolje nego gorepomenuti sportista.
Bankarsko đavolska posla.
Čovek ušao u banku, a radnik u banci se raspričao samo tako...
- Gospodine, ali kod nas ne morate da plaćate održavanje kreditne kartice, i rate možete da konsolidujete sa nama kako Vama odgovara?
- Izvinite, ali ja sam samo došao da vidim taj prijavljeni kvar na klimi, i nemojte tu da me terate na zlo, kad nema ker za šta da me ujede.
Don komšione je čovek najviši u hijerarhiji komšijanja koji vodi glavnu reč u razgovorima o porocima i ostalim stvarima navedenim u prilogu "komšijanje". Nekada ovakva pozicija nije ni postojala dok starije komše nisu mladjeg komšu(S.N.), koji je počeo ovu kulturu, tako prozvali. Zvanicno mladji komsa jos nije dobio tu titulu ali će mu biti dodeljena na ceremoniji dana kada (23.5.) starije komše budu potpisali i ostavili svo nasledstvo mladom donu na poverenje i vaspitanje mladjih komša. Stari don komšione uvek se određuje na dan poslednjeg komšijanja, ali se to uglavnom zna i mnogo ranije. Ukoliko se tokom vlasti dona pokaže da nije dovoljno dostojan, novi kandidat mora da ide na komšijski dvoboj u brzom pušenju cigare. Uglavnom se to ne desava osim ako don komšione nije izbačen iz škole ili se ne zadušmani opasno. Komšijanje se prenosi sa generacije u generaciju i ostace tako dok je veka i vekova a don je prolazan i najbolji će ostati zapamćen među novopecenim komšama.
Kad zasigurno znaš odakle je i kako sve počelo.
- Šmrcas, a?
- Imam i temperaturu.
- To ti je sve od nogu. Ideš bosa po kući, a kad obuješ cipele - vire ti goli gležnjevi.
Glavni razlog nastanka djece.
Minimalna količina sklekova da biste zadovoljili uslov da ste napravili "hiljade i hiljade sklekova".
Isto važi i za neke druge poduhvate. Za stvarno velike rezultate mora se uložiti, što bi matematičari rekli, "netrivijalna" količina inputa, u vidu vremena i truda.
- Šta ti misliš, što sam ja pacer u šahu?
- Koliko si odigrao partija?
- Šta znam, ne igram često... možda u čitavom životu nekih stotinak, 200 plafon.
- Pa šta se onda čudiš, kad dođeš do 4K kašće ti se samo.
Posprdno pitanje likovima koji izgube pojam o vremenu. Umjesto da se vrate nakon popušene cigarete, nema ih po sat vremena, a kod nekih beznadnih slučajeva prođu i sati.
- Vratia se Šime, di je bia? Je li bilo šta friške ribe?
- ?!
- Je li ostalo što u kutiji?
- Ček da vidim, mislim da je.
- Bukvalisto retardirana, pa gdje si dosad? Pao sam u hibernaciju koliko sam te čekao.
- Bila jedna mala...
- Da si Hju Hefner mogao si se dosad vratiti. Mrš.
Pokondireni naziv za račun.
- Došlo je vreme da nas dvojica uradimo reviziju faktura, biraj oružje!
Koristi se kada osoba nije sigurna da li je sagovornik podjebava ili je ozbiljan. U oba slučaja, sagovornik dobija po zasluzi.
Primer 1:
A: Ajde lako je tebi, pun si para.
B: U dabogda ceo život im'o kao ja sadPrimer 2:
A: Ma brate, voliš ti nju još uvek
B: Voleli te ukućani tako.
Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom "Krivični Zakon Srbije" koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa "Evo kako sam silovao sve te žene i decu" ili opisi kukanja sa sahrana i tako to...
Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.
- Šta radiš to, ženo?
- E, sređivala nešto, pa našla stare slike iz osnovne. Uvati me malo nostalgija...
- Da vidim... Je li, šta je i ko je ovo?!
- A, to mi slika sa razrednim iz osnovne.
- A?! Da se ja danas slikam sa mojim učenicama ovako, ležeći na livadi sa konzervom piva u rukama dok ih grlim, bio bih na dnevniku, i to pre Vučića!
- Ne preteruj!
- Ne preterujem! Joj, pa kad bi novine nastavile... "Ovo je perverzni nastavnik za koga se sumnja to i to"... Pa, onda tek komentari na FB tipa "Treba sva ta prosvetarska govna pobiti do zadnjeg"...
- E, sad ga stvarno pretera! Pa, nije to baš tako! Eto, taj čovek na kraju postao i direktor škole!
- Aha... Preko koje stranke?
- Pa, ovaj... PreCednikove...
- Nemam ništa više da dodam!
Ljudi koji čuvaju nacionalni park Tara.
Bajina Bašta.
Glavna autobuska stanica.Boris Bizetić: "Udao sam taštu u Bajinu Baštu..."
Random lik na stanici: Auuu matori, pa koji si ti nama zaštitar!?
Crnogorska umetnost savijanja istine.
-Đe mi je ključ od auta?
-Ne znam ti ja... Ja ga nisam vozio od neđelje.
-Kako ne znaš magarče vidim da si parkirao na drugo mjesto sinoć?
-A nisam to ja to je Velja sinoć došao pa smo ga odgurali Ostroga mi.
Pobjednik je onaj kojeg ne pronađe pomahnitali školski ubojica.
Tipičan školski nasilnik. Maltretira one za koje misli da je iznad njih, a pokoran je prema onima s više moći.
Traži dlačice u jajetu tamo gdje ih i nema kod običnih ljudi. Kritizira jer mu se može. Šta mi moš? Od konstruktivnog pristupa ima samo mudar savjet koje naravno ne primjenjuje. Nešto slično kao Broj 1 u Alan Forda.
Kada osjeti da je inferioran, sluga pokoran. Servus. Nastoji manipulirati kao Klodovik Broja 1 ako osjeti priliku. Često se nastoji ogrebati. Dijeli simpatije prema većem nasilniku, a to su državni moćnici i mutni bogataši. Naravno, sam želi postati takav, ali ne može jer od pustog kritiziranja nije naučio ništa konkretno napraviti. Laserlasertizam čisti.
Bitno je samo intelektualna gimnastika koja vodi do običnog mentalnog proljeva u kojem stradava obični čovjek sa stvarnim sranjima koji nastoji vidjeti svjetlo na kraju tunela.
Najbolji fizioterapeut na planeti.
Njihovi su pacijenti budale koje se prave pametne da uđu u njihovo mesto stanovanja, tj. štalu ili obor, pa se okrenu leđima prema njima.
Podučava ljude o pravilnom držanju i kretanju, ili što bi rekli narodski rečeno sistem Gore-Dole.
: 3 meseca na bolovanju od velikih bolova na kičmi:.
Kod doktora po ko zna koji put:Doktor: Hm, hm... Ne znam kako da Vam kažem gospodine Ištvan, ali prosto ne mogu da verujem da Vam se kičma tako brzo vratila u normalu.
Ištvan: Pa znaš šta poštovan doktor Stevaš, ovak je to bilo... Uđem ti ja kod mog Janoša da mu malo sredim rezidenciju, i opa dropa kad on mene odjedared zvrk po leđima, i tu ti ja završim iznenada na patosu.
Doktor: I?
Ištvan: Razmišljam ti ja moj doktor, ako se dignem gore, ta dobijem opet po leđima, jok!
Ostanem li dole, ta zajebana situacija opet moj doktor. Jes mekano ka dormeo, ali miriše na duže staze ka domaća rexona.
Devojka koja je, bez očiglednog razloga, ljuta na tebe. Lepo si se ponašao, po svim standardima utvrđenim na jednom od predavanja koje ti je držala, nisi ispao kreten prema njoj ili njenim drugaricama, sve je bilo okej. A onda nije.
Ne znaš ni da li je živa, mrtva, gladna, žedna, ljuta, besna, tužna ili srećna, sve dok ne pitaš (najčešće više puta ili dok sama ne odluči da ti kaže) i onda otvoriš Pandorinu kutiju.
- Cico, nisi ni takla svoj takogirokebab u ovoj pustari od grčkog primorja, je l' nisi gladna ili šta?
- Nisam.
- Je l' trebalo nešto drugo da naručimo?
- Ne.
- Dobro, hoćeš mi reći šta se dešava? Od kad smo krenuli streljaš me k'o da si Nemac, samo gledam kad ćeš mi zabiti viljušku u oko.
- Ništa. Sve je u redu.
- O jebem ti dan... Dobro, hoćeš mi reći šta je bilo sad ili ćemo ovako dok ne zapenimo?
- Aaaa, a pena ti nije smetala dok si mi muvao Sonju!
- Kakva bre Sonja, šta pričaš ti?
- Jesi, sunce li ti jebem, muvao si je pizdo dok.... dok....
- Dok šta?
- Dok su se u ćošku ljubili Aca Lukas i Lepa Lukić jao bebo pa ja sam to sanjala, hahahah, izvini dušice, a zaboravila sam.
- Jebem li ti krv da ti ne jebem.
Kad uprkos šansi i statistici nađeš posao iz snova za sedmoro članova rodbine.
- Brate, jesi čuo za Cacu, zaposlila se kao prevodilac kod nekih arapskih investitora, plata bruka dobra.
- Kako bre, pa ona samo Engleski zna? I to nešto manje od onoga što sam ja preko VoVa i Dote naučio...
- Šta ćeš bato, usralo je, slučaj jedan u milion.
- Ma da, a eno joj čitava familija u stranci i opštini... Pun nam kurac takvih slučajeva.
Djevojka tijekom odnosa ne zna je li joj ga momak stavio ili ne dok se ne okrene.
U prvom slučaju je mukica, a drugom je smotan ili je zajebaje.
