Primetili smo da se ne slažeš sa svime što govorimo i ne klimaš glavom. Učestvovanje je podrazumevalo da učestvuješ u izgradnji projekta, ali ne baš u samoj izgradnji. Osim kad nešto krene po zlu. Tada si učestvovao.
- Primetli smo da ne učestvuješ sa ostalima u raspravi.
- Kako ne učestvujem? Juče sam se jedini javio posle šefa.
- I izneo si neke svoje tvrdnje, koje ne izražavaju vrednosti tima. Bili bismo zahvalni da ubuduće učestvuješ sa ostalima.
- Ja bih rado, ali saučesništvo povlači krivičnu odgovornost.
- Molim, ovajj... Hajde razgovaraćemo sutra u kancelariji.
- E da ti pokažem sliku u telefonu. Evo mene na utakmici sa šefovim tastom.
- Jao, vidi. Hoćeš da predješ na drugi projekat?
- Naravno.
Situacija u kojoj je nečija glupost, prevara ili potpuna nespremnost za funkciju očiglednija nego gola istina, ali se svi uključeni (i neuključeni) prave da ne vide, jer bi priznanje istine značilo da su glupi, nesposobni ili da će izgubiti mesto u povorci.
Potiče iz bajke "Carevo novo odelo" (Hans Kristijan Andersen), gde car šeta go ko novorođenče, a dvorani ga hvale kako mu divno stoji novo odelo. U savremenijoj upotrebi, posebno u političkom žargonu, termin označava trenutak kada svi znaju da je nešto suludo, ali svi ćute, sve dok neko ne povikne istinu.
Ko sve učestvuje u savremenoj drami:
1. Car
Političar, direktor, influenser, prodavac magle. Troši budžet na prazne priče, a stranačka svita mu "potvrđuje" da je genije.
2. Dvorani (ministri)
Shvatili da je car go, ali ćute jer im je važnija fotelja nego kičma. Povremeno ga nazovu "veličanstvo."
3. Anonimusi na internetu
Ljudi koji od jutra do mraka pišu "CAR JE GO!" po forumima i komentarima, misleći da je topla voda otkrivena. Oni su zapravo najglasniji deo povorke, ali ih niko ne sluša dok se ne pojavi dete.
4. Dete
Random lik koji prvi uzvikne ono što svi vide, a onda ga napadaju jer "ne razume sistem." Deca su jedina koja nisu stigla da se pokvare, pa imaju hrabrosti da kažu da je car go.
Bajka nas uči da je kolektivna glupost jača od individualne pameti i da je jedini način da se razbudi narod da neko "bez filtera" (dete ili internet huligan) uzvikne neprijatnu istinu. Nakon toga svi prave iznenađene Pikaču face i kažu: "Pa mi smo to znali odavno, samo nismo smeli da kažemo."
Gleda se konferencija za štampu: Predsednik priča kako je sve pod kontrolom, a cene rastu brže nego ikad. Ko će prvi da mu kaže da je car go?
Kad otkriješ da ti je nestao štek.
Uzrečica koja ima značenje: "Volim ja tebe, ali ostavi me na miru, zar ti nije jasno, pa zar ne vidiš i sam situaciju, uključi mozak!"
Sinonimi: Brateeee, Alo bre
Majka: Moraš da učiš, imaš danas kontrolni.
Dete: Nije mi dobro, druže! Umoran sam, sinoć sam imao trening.
Vremenski interval nakon električnog podražaja srca u kojem mišićna ćelija ne reaguje na novi nadražaj, ma koliko jak bio. Srce odluči pravljenje pauze i to je jedini slučaj u medicini gde organ odbija da radi prekovremeno (bez sindikata).
Onaj trenutak posle bilo kakvog intenzivnog doživljaja kada si fizički tu, ali mentalno ti se još uvek odvija učitavanje. Na primer, posle roštilja kod komšije - sediš na terasi, gledaš u daljinu i ne možeš da odgovoriš na pitanje "Hoćeš li još jednu?" jer si u refraktornom periodu. Mozak šalje signale, ali sistem je offline. Kao Windows kada ti nametne ažuriranje - uključen je, ali ne radi ništa korisno.
Muški refraktorni period je onaj čarobni trenutak posle vrhunca kada muškarac postaje najiskrenija verzija sebe. U tom periodu, koji može trajati od par minuta do par sati (zavisno od godina, kondicije i građe), muškarac je fizički nesposoban za ponovnu erekciju, ali zato emocionalno sposoban za:
- duboke razgovore o osećanjima
- obećanja o selidbi
- priznanje da je bivša bila bolja
- neočekivana zanimanja (astronomija, astrologija)
Nauka kaže da je uzrok pad nivoa dopamina i porast prolaktina. Stvarnost kaže da je to jedini trenutak kada muškarac zaista sluša, jer nema šta drugo da radi.
Ženski refraktorni period - postoji teorija da ga nema, ali to je mit širen od strane muškaraca u svom refraktornom periodu koji nisu bili u stanju da prate dalje događaje.
Refraktorni period u politici - onaj period posle izborne pobede kada političar još uvek ne može da laže.
Obavezna radnja posle krečenja stana.
Osoba koja je bezbrižna, neodgovorna i vesela, za sve ima vremena i život prolazi sa lakoćom, ne pravi probleme ni sebi ni drugima, malo radi ali svi mu se raduju.
Šef: Frka nam je danas, treba do sutra da isporučimo taj knjigovodstveni softver, ali mora sve da funkcioniše, pogotovo u mrežnom radu.
Radnik: Pa evo Joca i ja ćemo da to završimo, nema brige.
Šef: Ma Joca je haj huj, zovi bolje Lazu.
Radnik: A što onda Jocu ne prebacite da bude vođa tima, pa da nas sve uveseljava i time nam održava visok nivo radne sposobnosti?
Šef: Vidiš, to ti je baš odlična ideja. Možda usput nauči da bude i odgovorniji.
Preusmeravanje sa rada na ratovanje.
Sloba: Ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo.
Uredba kojom je otvorena sezona lova na štakore.
Pravni fazon gde država potpiše sporazum (slikanje, rukovanje, sve ful), ali posle kaže: „Ajde da ne žurimo sad s tim obavezama.“
Znači, država ga je potpisala sporazum, ali ga nije ratifikovala, što mu dođe kao legalizovano izvlačenje čim je pao potpis.
Potpis = „može, važi, dogovoreno“
Ratifikacija = „e sad stvarno mora“
Ako nije nastupila ratifikacija sporazuma… Pa, bio je lep događaj, šta ćeš.
Moraš sam izgraditi identitet, sam pronaći smisao, sam regulirati emocije, sam planirati karijeru, sam riješiti stambeno pitanje, sam održavati odnose, sam “raditi na sebi” i sam se nositi s krizama.
Istodobno se zanemaruje pripadnost, priznanje, zajednički rituali, međusobna pomoć i osjećaj da netko “nosi dio težine” s tobom. Potpuna samoodrživost vodi izolaciji, emocionalnom umoru, površnim odnosima, strahu od ranjivosti i osjećaju zamjenjivosti.
Ništa ne vredi sad ta priča, jer je imao priliku, a ništa nije konkretno nije uradio.
Ona: E, ove me popreko gledaju i ogovaraju sa tribina. Gde je tu timski duh, da se navija i tako to?
Trener: Ma mogu one da sviraju trubu - ti si barem osvojila medalju, a one nijednu.
~~~~~
Jocko: Ej, vidi Ivketa sa Kaćom, jesu li oni zajedno?
Drug mu najbolji: E, Jocko...sad fino možeš da sviraš tamburu, to ti je gotova stvar.
Imitacija tuđeg ponašanja, govora, gestova i slično kako bi se osoba negde uklopila ili ličila na nešto što zapravo i nije.
- E, gde nam je Šomi? Nema ga neko vreme...
- Ma, pusti budalu! Dosadila mu nejebica, pa isprodavao silnu imovinu i još se preko zadužio da bi kupio Audija, nabacio kajle i skupe patike i trenerice. I to mu bilo malo, pa se i na ćelavo ošišao i priča stalno "brate, ovo, ono"...
- Aha... I, kako mu ide?
- Pa, ono... Sad nema ni za leba, ali zato i dalje ne jebe...
1) situacija nestanka jedne vrste prehrambene namirnice iz kuće
2) atribut prehrambene namirnice visokog kvaliteta
3) misteriozna osoba koja obožava da krišom konzumira jednu vrstu prehrambene namirnice i pojede sve, a ne ostavi ukućanima ništa.
1)
Dete: Mama, šta sad da jedem za doručak, kad nema onog što najviše volim uz mleko?
Majka (promrmlja za sebe da dete ne čuje): AAA, ovo je izgleda smaz situacija.
Majka: Dobro, umesto toga uzmi onda leba i pekmeza za doručak.
~~~~~~~~~~~~~~
2)
Majka: Kako ti se svidja?
Dete: Pa ovo je smaz ukusno, uvek to kupuj.
~~~~~~~~~~~~~~
3)
Dete: Mama, šta sad da jedem za doručak?
Majka: Pa uzmi ono što voliš, ima i mleka u frižideru.
Dete: Nemaaa, neko je sve pojeo.
Majka: AAA, izgleda da nas je noćas, dok smo spavali, posetio čika Smaz. Dobro, uzmi onda leba i pekmeza za doručak.
Fraza koja zvuči kao da je u pitanju nekvalitetni vojni PR letak, ali (još) neobjavljen.
Bliski rođak pojma jeftina radna snaga, sa kojim deli skoro sve - isti nivo eksploatacije, isti osećaj da te neko uzima "zdravo za gotovo" i istu platu koja se završava pre nego što počne mesec. Razlika? Samo jedno slovo - to slovo koje menja “rad” u “rat,” što je, u globalnoj politici, otprilike kao da si prešao put na relaciji ketering-artiljerija.
Jeftina ratna snaga je termin koji bi, da postoji u stvarnosti, opisivao situaciju u kojoj se geopolitički interesi velikih igrača rešavaju tako što se pronađe neko “lokalno stanovništvo” koje ima dovoljno mladosti, patriotizma i kreditnih rata da bude motivisano da brani tuđe strateške ciljeve, dok se u pozadini vrti narativ o slobodi i demokratiji, kao i neizbežne američke "žvake" o tome kako je sve to za tvoje dobro.
U propagandnoj verziji, to je “savezničko partnerstvo i odbrana zajedničkih vrednosti”. U realnosti, to je kao jeftina radna snaga, samo što umesto "radi za minimalac i klimaj glavom," dobiješ “trči, viči i klimaj zastavom, a plata je simbolična."
Zanimljivo je da oba pojma funkcionišu po istom principu:
1. jeftina radna snaga - nije bitno koliko znaš, bitno je da radiš za malo
2. jeftina ratna snaga - nije bitno koliko razumeš, bitno je da veruješ mnogo
I u oba slučaja, negde daleko sedi neko ko objašnjava kako je to sve “prirodno stanje tržišta", istorije ili slobodarskog duha - zavisi da li je u pitanju Excel tabela ili vojni budžet. U suštini, jedina prava razlika je što te kod jednog pojma bole leđa, a kod drugog - istorijski narativi.
Kad lupiš nogom o nameštaj, pa tek onda uključiš svetlo.
Nema odgovornosti, osim deklarativne.
- Izgradnja sustava za hlađenje za potrebe podatkovnih centara nije adekvatno u mjestima s problemom vodne opskrbe, naročito u manjim mjestima poput Topuskog.
- Odgovorno tvrdim da su takvi navodi deplasirani. Uostalom, napaja se iz sustava obnovljivih izvora.
- Poštovana, to su dva odvojena problema. Također, gdje se ispušta voda i gdje je studija o utjecaju na okoliš? Je li vaša odgovornost samo deklarativna?
Ponuda koja se odbija. U filmu, kad te uhvate, postoje lakši i teži način. Koliko god da si slab lik, ne biraš lakši način, makar kasnije propevao. Onda nije zanimljivo.
- Ovo može na lakši način - da nam sve kažeš ili na teži način!
- Idi do đavola!
- Sam si izabrao!
Kada radiš za najmanje tri čovjeka, a tvrtka ne želi priznati da ima manjak osoblja.
