Utešna podrška ženi posle neuspešnog izvlačenja pramenova.
Drugar iz klupe/kolega sa faksa koji ti za sitne pare odradi prezentaciju, seminarski ili diplomski rad. Rad izgleda kao da je autor 3 dana proveo u biblioteci, a zapravo je proveo 3 noći uz parafraziranje tuđih pametnih misli.
Specijalizovan za uspešan plagijat bez griže savesti i bez crvenih podvlačenja u Wordu. Radi brzo, diskretno i sa garancijom, a njegovo plagiranje ne bi izvela (niti otkrila) ni skupa veštačka inteligencija.
U narodu poznat i kao čovek koji studira tuđe fakultete.
Lik koga smaraju dugačke definicije.
Mogao si da ne čitaš na nekom drugom mestu.
Dokaz da većina ljudi brine dok se ne smori. Šta se, dakle, ne pere? Ne peru se maline, borovnice i ostali sitniš od voća. Mislim da bi i jagode ušle u kategoriju, da miševi ne ostavljaju tragove ugriza po njima.
Dakle, miševi. Jako opasne životinje. Njihov urin može da nosi virus mišije groznice i možeš da se zaraziš neopranim voćem. Nekad je dovojlno da stojiš na njivi za vreme suše i da ti vetar nanese dovoljno kontaminirane zemlje u facu i ti si se zarazio. Ali u maline neće. Ni u borovnice. Dakle, one su izuzete jer babu, uspostavljača moralnih normi u narodu, to smara. Ugnjecaviće joj se maline, pa neće moći da se hvali. Ako crkneš od mišije groznice, baba rezonuje da ti je bilo sudjeno, jer maline su zaštićene zakonom i ne peru se.
- Dragi, gde su maline?
- Odneo sam na hemijsko.
- Štooou?
- Pa rekla si da se ne peru.
- TI SI HIPOHONDAR!
- Ko mi kaže? Kupala se asepsolom za vreme korone.
Osoba koja se sama pozove, sama dovuče i sama pojavi, iako je niko nigde nije zvao.
Persona non grata.
Večno lebdi uz moto „ako ima mesta“, „ja bih se priključio/la“, „ako ne smetam“. Smeta.
Društveni parazit sa GPS-om za tuđe dogovore. Uvek zna gde se ide, ali nikad zašto ga/je niko ne želi tamo.
Nešto što popravlja raspoloženje i unosi vedrinu.
- Dosta žalopojki, sad ćete da čujete jednu pravu pesmu koja rasteruje oblake.
prefiks koji možeš zalijepiti na bilo koju životinju, iako označava jednu te istu stvar, što bi bilo nešto beskorisno
-Naduvao sam se i napio, pa sam ga krenuo šiljiti. I šlijim ga ja tako po dva sata, ali kurac od ovce
Petnaest minuta tuđe energije koje traju tačno do prve sledeće obaveze.
Pokojni španski slikar, koji povremeno oživi zahvaljujući nepismenim Srbima.
- Dali je ovo moguće?
- Brate, Dali je španski slikar koji se upravo okrenuo u grobu!
- Za što?
- Zato što vas ima na milione ne pismenih. Da je dobio dinar svaki put kad mu neko napiše prezime, obezbedio bi svoje potomstvo za narednih 100 godina.
Ono što ti prodje kroz glavu kad pojedeš picu koja je kombinacija hleba, kečapa i origana.
- Što si ostavila Miloša u restoranu? Čekao te dva sata.
- Kad sam pojela picu, pomislila sam gotov veliki odmor. Uzela ranac, rekla konobaru dovidjenja, izašla na ulicu, izvadim ključeve od kola i tad shvatim koliko godina imam. Bio me blam da mu se javim posle.
- Pa 'oćeš mu se javljati?
- Samo ako me prozove, ovaj pozove.
- I kupi žensku torbu, normalnu. Što zračiš, to i prvilačiš.
Aca.
Bogata verzija sode bikarbone.
Pirova pobjeda podčinjene pravde i osvete.
Izraz za nekoga ili nešto što je nemoguće naći. Lako se može iskobinovati i za druga mesta: Kanalizacija u Borči, Parking na Vračaru, Žive duše na Kanarevom...
E, uzeo sam ti Guaranu. Hella nigde nema, lakše je naći trotoar na lekinom nego limenku jednog
Lajv improvizacija kada se čeljade od oko 2–3 godine dohvati igračke sa dugmićima čijim se pritiskom aktiviraju raznorazni zvukovi. Srećom po familiju, komšije i ostale u blizini, takvi di-džej setovi u većini slučajeva traju samo 5–10 minuta, dok di-džeju ili ne dosadi ili se ne umori i ne bude mu vrijeme za spavanjac. Realno, da je 2012., takva kompozicija bi vjerovatno završila na vrhu liste na Beatportu.
PIJUPIJU–NANANANA–KŠŠŠŠŠ–AJ LAV JU–TINTANTINTAN–MUUUU
– Šta je ono, neko sluša onaj dabstep?
– Ma jok, komšije gore imaju malog klinca, igra se sa onom igračkom što proizvodi zvukove.
– Aaa, ja rekoh nekog tinejdžera pucaju hormoni pa pustio Skrileksa.
Mitski paternalistički savet svačijeg odrastanja. (Očinski: "Bolje bi ti bilo da si vodio računa koga si ženio, nego što sada gajiš dete-stonogu, pa čitav život ima da rmbaš samo za patike." ili opšte: "Bolje bi bilo da su gradove pravili na selu, bio bi čistiji vazduh, nego što su ih pravili u Beogradu, Užicu, Boru, Novom Pazaru... bla, bla, bla."
Međutim, postoji verzija i "za odrasle".
Bolje bi ti bilo da ideš kući da naučiš onu tvoju ženu kako se jebe, da te više ne bruka po komšiluku, nego što tu po ceo dan blejačiš po kafani!
Kada ne dopuštaš da te neko zajebe.
- Zašto mi je došla razlika za struju?
- Platio sam ono što sam potrošio, gazda.
- Kako to misliš?
- Poslao sam brojilo HEP-u. To što smo u istoj kući i što si se priključio na moju struju - imaš sreće što sam ja u pitanju jer inače bi te netko drugi ubio.
- Zajeban si ti igrač.
- Ne znam ko je prvi počeo.
Karta u jednom pravcu.
- Aman čoveče Božiji, polomili ste kuk, morate na operaciju!
- Neka doktore, bolje da odgeljam ovo što mi je ostalo.
Sektaši kontrolisane opozicije.
Klošar na kub.
Pivo u povratnom staklu, pa čak i u limenci je vrlo pristupačno, i razlika u ceni često biva oko 5 do 10 dinara. Tako se, na primer, limneka banjalučkog neretko može naći za 70 dinara, što je em jeftino em solidnog kvaliteta.
Ipak nekim ljudima nije sve u parama i ima nešto i u imidžu. Takvi, često u grupama, odu do obližnje trgovine (a neretko i preskupe trafike) i uzmu po jednu ili više flašu, najčešće Zaječarca.
Takvo piće pozitivne afinitete nema: prvo jer se u isto puni pljuca iz pivarskih postrojenja, a zatim dolaze plastika, UV svetlost i temperatura na kojoj stoji.
Takav miks stvara ukiseljeno bezukusno alkoholno piće koje se po ukusu ne takmiči sa drugim pivima već sa gorušicom i znojem.
Ali jedinka koja pije to ne mari, ponovo, sve je u imidžu. Ajde da analiziramo:
- Kad bi osoba išla sa staklenom čašom točenog piva, ne bi imao gde da je odloži, plus bi izgledala kao da ju je ukrala iz kafane. Ipak bilo bi joj dobro, jer su čaše svih oblika jedini pravilan način konzumacije piva
- Lik sa plastičnom čašom piva izgleda kao da se vraća sa koncerta ili festivala piva. Ponovo, dobar način da se jedno takvo piće pije.
- Sa limenkom, osoba osoba bi već mogla biti bilo ko ili bilo šta. Sa limenkom viđamo akademske građane (studentariju), klošare, proletarijat, narkomane i penzionere. Previše je to generalno
- Sa povratnom staklenom flašom već kreće klošarluk, jer direktno iz iste najčešćje piju ili pijandure ili građevinski radnici poput zidara (otud i ime). Naravno te flaše treba i vratiti zarad povratka kaucije, što dodatno otežava stvari
- Na red dolazi plastikaner, bomba, krmača ili kako god je drugi zovu. Ovaj duboko inferioran način konzumacije podizilazi sve i još ostavlja čep za mogućnost odloženog napojanja. Imdž sam sebi stvara, polako to ide od post-tranzicione proletarijatske familije za slavu/prvi maj i stremi ka sopstevnom, ekstremno klošarskom.
Da stvar bude gora, u jeku štekanja para za marlboro crveni, neretko se desi da flaša prestane biti zamena za 4 limenke i poprimi oblik javnog servisa, iz kog brlju konzumira poveći broj osoba i za sobom ostavlja sve zamislive i nezamislive bolesti.
Marko: E a šta misliš o Luki
Sofija: Si ti normalan, lik pije pivo iz bombe. Celu zimu istu jaknu nosio i ja kao da grlim to stvorenje. Ma beži
