Kažemo za osobu koja sramežljivo i neodlučno pokušava da uđe u neku prostoriju.
Malo viri kada neko drugi uđe, pođe da se uhvati za kvaku, pa odustane, i na kraju, kada sakupi hrabrost, promoli glavu kroz vrata, pa se opet vrati.
Popac, kao ljupko, ali plašljivo stvorenje, pravi svoju jamicu u zemlji i iz nje pomalja glavicu samo uveče ili posle kiše da bi malo cvrčao. Ali ako mu neko stane kod ulaza, on će se sakriti dublje u svoju rupu, a zatim psihodelično proveravati gotovo stalno da li je taj neko otišao, da bi mogao da nastavi sa ''pevanjem''.
Naravno ovo se sve završava kada neko tu osobu ugura, najzad, u sobu, i kada ona, crvena kao cvekla, zamoli za reč, ili sedne.
