Kukati. Žaliti se. Lamentovati nad sopstvenom sudbinom.
Idiomski oblik karakterističan za severna područja naše simpatične države, mada mi baš i nije najjasnije za koji kurac oni plaču kad imaju Čanka. Uostalom, verovatno će prestati kad se odvoje. Szeretnék egy szép napot.
- Halo, baba, kako s...
- A kako bih bila, sinko? Sama, bolesna, penzija mala a zakup grobnog mesta poskupeo...
- Ćao, baba...
Neobavezno traženje pomoći. Previše dostojanstven stav da se pomoć ili rešenje nekog problema traži lično i direktno. Pustanje priče u etar, pa ako se sagovornik sam upeca da pomogne odlično, ako ne, ne bi pomogao ni da ga pitamo svakako. Lukav način da se pridobije korist u trenutku kad je najviše potrebna bez griže savesti i bilo kakve obaveze prema dobročinitelju. Dečko, nisam ti ja ništa tražio, sam si se ponudijo.
- E tajo, dao sam Simi onu livadu pored potoka...
- Kad bre? I što naopako?
- Ma sinoć u kafani, počeo da se vajka da nema čime da prehrani krave, ova poplava ga kaže sjebala, njegovog pola imanja pod vodom, samo što ne zaplače i ja šta ću, sažalim se... Što, je l' si ti planirao nešto s njom? Nismo ušli deset godina...
- Nisam planirao ništa al nisam planirao ni da robijamo!
- Kakvo robijanje?
- Pre par godina, Rajko mu dao neki plac, vajkao mu se da živi pod kiriju, oće da pravi kuću al nema plac. I ovaj mu da. Lola posadio marihuanu uhapsili i njega i Rajka. Al dobro, kad milicija dođe, mi će da se vajkamo, možda se sažale. Majmune!
