Najduzi put izmedju dve tacke. Narocito kad mrtav umoran (citaj: mamuran) posle prvomajskog uranka pokusavas kroz park da skratis put do kuce...
Put za koji se najčešće ispostavi da je iste dužine kao i zaobilazni.
Negde na Zlatiboru
-Idemo sad ovom stazom,njom ćemo najbrže do hotela...Sećam se te prečice od pre par godina...Jedna vikendica,nekoliko četinara pored,i eto nas...
-Au,al se ovo izgradilo,pa sad ima deset vikendica...I drveća,pa nije ga toliko bilo...pa to nije ta staza!
Pola sata kasnije na jednom od asfaltiranih puteva:
-Pa nije toliko strašno,bitno je da nam se hotel još uvek vidi sa ovog brda...
Kada u Beogradu moraš da voziš preko mosta u 3 popodne, pa sve to odložiš za 2 sata kasnije.
Rastojanje kraće od najkraćeg rastojanja izmedju tačke A i tačke B, mada se često pretvori u najduže.
Pretrčavanje ulice. Tako se na drugu stranu stiže često preko urgentnog centra.
Kada dobro znaš put, i odlučis da skreneš prvu desno umesto trecu levo, da bi pronašao prečicu, uglavnom naiđes na pandura, deo puta koji je zatvoren zbog radova, ostaneš bez goriva ili naletiš na sestru svoje ne rođene baba tetke kojoj hitno treba prevoz i baš je srećna sto te je srela, i nema veze sto ti kasniš na sastanak, ona ce da ti nabaci svog unuka/svoju unuku. I tako,i zakasniš,i potrošiš ceo rezervoar, i sto je najgore, ne nađes prečicu...
Najveće rastojanje između dve tačke.
Nepouzdan put do cilja, a često i pogrešan.
-Jesi li siguran da je to ta prečica?
-Ma da. Sto posto sam siguraaaaaaaaaaaa.....
-Au kol`ka rupčaga...
