Akutna ili hronična bolest izazvana bilo trenutnim bilo trajnim duševnim ili emotivnim stanjem, stresom, putovanjem, karakterom, vaspitanjem, zaljubljenošću, a nekada i uzajamnim delovanjem više faktora.
Simptomi
Dezorijentisanost i loša koordinacija pokreta, nesnalaženje u vremenu i prostoru, pogled izgubljen u daljini, obešena donja vilica, neodgovaranje na pozivanje i sve spoljašnje draži uopšte.
Posledice
Mogu biti privremene i trajne.Najčešće su: zaboravljeni sastanci, izgubljeni ključevi ili novčanik; u težim slučajevima - požar, poplava,prekid veze ili prijateljstva.
Način lečenja
Nije strogo utvrđen. Preporučuje se pojačani nadzor pacijenta i velike doze razumevanja. U nekim teškim hroničnim slučajevima, izlečenje nije moguće.
Jutro. Alarm se oglašava. Poslednji dan ispitnog roka. Skačem iz kreveta, pristavljam džezvu i odlazim u kupatilo. Nakon 7 minuta izlazim i shvatam da voda još uvek nije provrela. Da, možda je do toga što nisam uključila rešo. Uključujem ga i oblačim se.
Ispijam vrelu kafu u jednom srku, izlećem iz sobe i zaključavam vrata. Ključ ostavljam na recepciji doma i žurim ka stanici. Stiže mi poruka od drage mi i vrlo odgovorne koleginice, dušebrižnice, gotovo majke. Pa naravno da jesam zaboravila indeks!
Jedno "Hvala na podsećanju ;)" i povratak na 6.sprat. Jao, daaa, cimerka! Srećom, spava još uvek, nije mogla primetiti da sam je zaključala i odnela ključ.
Stižem na fakultet, iz trećeg pokušaja pronalazim salu u kojoj imamo ispit. Pitanja lagana, ali na putu do kuće zapitam se - da li je bilo pitanja na drugoj strani lista?? Desilo se da jednom preskočim, najozbiljnije! Ne, ne, bilo je standardnih 10 pitanja.
Konačno stižem u sobu, a tada stiže i nova poruka: "Vraćam se večeras u 8 vozom. Čekamo se na stanici? :*" Konačno odahnem. Bacam skriptu na gomilu, uzimam poslednju štanglu čokolade, one za koncentraciju pred ispit koju mama uvek spakuje u neki skriveni kut kofera, otvaram ormar. Još samo da odlučim šta da obučem.
