Uvod u traženje usluge. Početak razgovora sa nekadašnjim poznanikom koga nismo videli ni čuli još od vladavine Hamurabija, a ne priča se da je umro pa se i nadamo se da nam tako egzistirajuć može završiti neki posao. Naravno, zbog izgubljenog kontakta, uvod predstavlja most koji oživljava stare uspomene i navodnjava tlo za pitanje koje sledi. Često karrakterističan snishodljivim ljigama.
-E 'de si Sale jeb'o tutku!
-Ko je to?
-Žika.
-Koj' Žika?
-Žika Sajla bre! Mašinska, druga klupa do prozora. Kako se ne sećaš?
-Aaaa. Nisam ti poznao glas. Izvini, dugo se nismo čulo. Otkud ti?
-Nije ti drago da čuješ starog drugara a?
-Ma ne, nego ono 11 sati je, ne očekujem pozive ovako kasno, skoro mi javiše da mi tetka umrla pa nahvatao neki strah.
-A kul. Nego pričaj, šta ima kod tebe? Pičke, šljaka?
-Šljaka, redovna, dva klinca, žena. Kod tebe?
-Ma ništa ne pitaj sve neka sranja niču. Važno da sifilis nemam. Nego rek'o da te pitam, je l' ti beše pecao?
-Aha.
-E treba meni i ortacima neki štapovi, idemo u subotu na jezero sa cupikama da "pecamo" i da varimo malo, a trebaju na štapovi pa ako možeš da pozajmiš, ako nije frka velim. Tri komada.
-(Da Bog da ti taj štap što držiš bilo jedino kruto) Ma nema frke. Namontiraću vam. Dođi sutra.
-E lafčina si. Najjači si car bio u školi. Svega mi. Vozdra.
