Postepeno ubrzavati sve više i više u nekom smeru, ne uvek poželjnom i dobrom. Muka je što, jednom kad se zalaufa, teško je zaustaviti se.
- Senjor, 'oće li skoro El Prezidente Kastro da završi taj govor? Mislim, habla već 3 sata o revoluciji i socijalizmu...
- Neće, senjor, sad naišao na nizbrdicu, ima još četiri sata da habla, minimum. A gde se tebi žuri?
- Čeka me jedna 'oćna senjorita, pa ako potraje, da mi ne utekne ili se snađe kod drugoga...
- Razmišljaj, ombre! El Prezidente voli malo detaljnije da nam objasni u govorima, moraćeš sada na licu mesta svojeručno...
- Ali kako? Ona njegova brada, a moja senjorita glatko obrijana gde treba, erekticid...
- Ombre, i mi smo sad na nizbrdici ka sranjos grande, videli nas stražari da hablamo umesto da slušamo i dolaze ovamo. Znači, sleduje nam ili trenta anjos del karse ili uza zid sa pogledom na 12 cevi Kalašnjikova zbog nepoštovanja lika i dela El Prezidentea. Pa, brzo počni drkos sa desankos da pomisle da si se baš oduševio govorom. Evo, da ti pomognem...
