Kao što je i vladareva gajba u to vreme bila najbolja u gradu, tako i ovo piće nosi taj epitet.
Opšte je poznato da je Knjaz bio hedonista, čovek od stila, duševan, pošten dovoljno da bocne kuma u Karotidu, grlat da iznapušava turskog Jelka Kacina, a bogme pratio ga je i epitet nepismenog alkosa. Te se postavlja pitanje koliko smo mi, njegovi verni potomci, njegov rod, narod, krv i čuvari svetog imena i dela besmrtnog Knjaza dostojni njegove aristokratske jetre. Nazvali smo kiselu vodu po njemu. EJ! SRBINE! KISELU VODU?
- 'De ćemo? Petak tebra!
- Pa kod Lošmija!
- U da, ono njegovo čudo je legendarno. Vidim jednoroge, cveće, baštu, potok i crne leptire kad uzmem gutljaj. Definitivno treba da uđemo u Lošmijev konjak.**
- Šta je ovo tebra?
- To je piće iz manastira na Kosovu.
- Čekaj brate, da li me zajebavaš da poseduješ ovo savršenstvo?
- To je nektar bogova sa Olimpa.
- Odakle tebi, porazu čovečanstva, ovo?
- To su flaširane supermenove suze.
- Ovo vino je jebeni Milošev Konjak. Od danas si moj zvanični diler.
