Opaska koja se davala kada smo kao klinci igrali fudbal na poljančetu, ukoliko je neko po našem mišljenju pravio kratke korake brojeći za udaljenost živog zida. Ujedno, postavljanje živog zida je bio osnovni povod za svađe iako nije zabeležen slučaj da je iko postigao gol iz slobodnog udarca.
A:”Faul!”
B broji korake da bi stao u živi zid:”Jedan, dva tri.”
A:“U jebote, koračaš k’o da ideš kod ćaleta na batine! Jedan, dva, tri.“
B:“Brate, a ti koračaš k’o da ideš po sladoled!“Nertetko se posle ovakvih dijaloga prelazilo na međusobno guranje, a potom i tuču.
