Ono čime nas čini kreativnost definicija koje ostavljamo na Vukajliji, jer i da umremo sutra (što je po najvećim pesimističkim shvatanjima, ipak, moguće), naš nalog ostaje, kao i sva (ne)kreativnost koja nas čini besmrtnima.
Uzgred, ako ste već malo više kreativni ili u zanosu, pustite Vukajliju, i potrudite se da tu vašu inspiraciju objavite negde, pa tek onda podelite sa nama, Vukajlijašima, i pozovite nas da skromno proslavimo sa par buradi piva i nečim na ražnju.
Ranije, u doba Spektruma i Komodora 64, nije bilo hard diskova i nisi mogao da snimiš poziciju u igrici pre nego što se uhvatiš u koštac sa zajebanom kraljicom na kraju nivoa, nego ako izgineš moraš sve ispočetka.
E, onda su bili takozvani poukovi koje ukucaš u igricu i dobiješ besmrtnost - tj. ne smanjuju ti se životi kad izgineš ili neranjivost - meci ti ne mogu ništa (kao da si jebeni Čak Noris u sprajtovima).
Biti nikad nezaboravljen.
Razlog za umiranje.
Da bi postao besmrtan, prvo moraš umreti. Kao primer se može uzeti bilo koji slikar, pisac, kompozitor......
Gilgameš zna najbolje.
E da, i on je umro.
Ne postoji?!
Svi ćemo mi, akobogda, jednom umrijeti.
Uglavnom noćna mora za crve
