Pojava slična ugovorenim brakovima u prethodnim vekovima, pretežno unapred osuđena na propast. Uglavnom do toga dolazi tako što dve majke- dobre drugarice- pokušavaju da ubede svoju decu da se međusobno druže, verujući da čim su one uspele da se udruže kako će i među njihovom decom biti dosta toga zajedničkog. Međutim, već pri prvom kontaktu (koji je po pravilu pred roditeljima) dolazi do kisele razmene pogleda, rukovanja, a druženje se uglavnom svodi na dugu tišinu i obostrano mišljenje "ne daj Bože da mi se ovo ponovi..."
***
Sasvim retko, od ovih drugarstava nešto i bude, naročito ukoliko roditelji ne intervenišu mnogo.
Mika: Ovaj... Koju muziku slušaš?
Pera: Pa... Ono... domaću uglavnom...
Mika: A... Pa dobro... i ja... Ja volim Cecu, Sinana...
Pera: A ja... ovaj... pa ne baš to, ja više "EKV", "Čorbu"...
Mika: A ok...
(10 minuta tišine kasnije)
Mika: Jesi li gledao utakmicu sinoć?
Pera: Ne pratim fudbal...
Mika: Ma kakav fudbal, pričam o basketu... Repka igrala...
Pera: A... povremeno pratim košarku... Hmmm... Šta je repka?
Mika: Srbija, reprezentacija...
(Mika misli: Koji retard!)
(Pera misli: Koji kreten!)
