Čovek koji je za dlaku izbegao haški sud jer je ispucao sanduk municije (preostale iz raznih oslobodilačkih ratova) iz lakog i teškog naoružanja koje mu se našlo pri ruci onog dana kada mu se rodio sin prvenac. Ako mu se, ned`o Bog, ipak omaklo pa dobio ćerku busao se u grudi (kukajući:"Ko me kleo nije dangubio") i krivio ženu za svoju zlu sudbinu. Takav odnos prema svojoj deci on održava do kraja svog života.
Primer br.1
Sin se vraća kući kasno, matori gleda TV, a žena mu (kako tradicija nalaže) u kuhinji
Otac: Đe ti bi do sad, vidiš li kol`ko je sati?
Sin: Bio sa devojkom
Otac (gladi brkove, naginje se prema sinu, i pita diskretnim tonom): A je li, da te pita stari... umoči li?
Sin (klima glavom potvrdno)
Otac: OOOO pa čekaj more, ovo mora da se zalije! Ženo dajde onu kruškovaču što sam ostavio kad se moj prvenac rodio! Sad će ćale tebe da časti, zini kol`ko i treba. I ženo! Donesi de` mi i crkveni kalendar, ovaj dan mora da se ubeleži k`o crveno slovo
Žena (donosi flašu i zbunjeno pita): Šta je vama dvojici, o čemu se radi?
Otac: Nešto mi ovde `nako, nije to za tebe, `ajde ti svojim poslom.Primer br.2
Ćerka se vraća kući kasno, a otac i majka u prvobitnim pozicijama
Otac: Je li, đe ti bi do sad?
Ćerka: Izašla sa dečkom, a nisam uhvatila bus u povratku, pobegao mi
Otac: Ma šta pobeg`o jebem li ti since, što meni ne beži!!!
Ćerka: Pa....
Otac: Nemo` ti meni pa, ja sam te škole davno izučio. Smucala se s` onim klipanom. Jašta more. Ej kuku meni šta dočekah. Da mi se ćerka vucara s` kojekakvim đilkošima. Evo već vidim onu krvopiju od komšinice, što ima sina narkomana, kako me nosa po ustima i viče da mi ćerka kurva. Aaaaa joj pa kako ću familiji na oči! Uništi me jebem ti dan kad si se rodila! Beži u sobu, jebem ti bogomajku, infarkt ću od tebe dobiti!
Žena (ulazi u sobu opet jadna zbunjena drekom): šta bi čoveče, što toliko urlaš
Otac: Šuti sve ti jebem, sve si ti ovo kriva, gledaj šta si rodila i šta si vaspitala. Glave ćete mi doći vas dve
