U Osnovnoj školi veoma bitan faktor.Svaki čas se računa(ako iz fizike dobijem 4,onda če zaključna da bude 3,znači trebalo bi da isteram na 3,25).
U srednjoj školi takodje ima značaj zbog upisa na fax,mada u tom periodu je najveća muka opravdati neopravdane,uz neizbežno dovodjenje starijeg ortaka koga predstavljamo kao strica,ujaka,teču,tako da se računanju istog pribegava tek dve nedelje pred kraj godine.
Na fakultetu se stalno priča o tome(od strane profesora),a ustvari nema ama baš nikakvog značaja.
Ocene sa fakulteta,odnosno prosek ocena,nikoga neće zanimati.Najvažnija je debela veza,inače od posla ništa.Sve noći provedene učeći(a bilo ih je),stresovi pred ispite,padaju u vodu,pred nekim kome samo pertle vire iz stranački važnog kadra,čije je ministarstvo zaduženo za vaše područje rada.
Da naravno, treba uciti zarad znanja koja cemo da primenimo, a ne zarad ocene.
A da li smo mi krivi sto nas obrazovni sistem gura upravo na suprotno?
Diplomom mozemo da dodjemo do mozda eventualno boljeg posla, ali se u kapitalistickom svetu koji je dosao i kod nas i u kome je profit jedino merilo nase primenjene pameti, ruse sve granice da se do novca dodje. I tu se trazi sasvim drugo obrazovanje od onoga koje nam se na fakultetima servira.
Pravo je cudo da recimo zabavljaci naroda kao fudbaleri, teniseri, pevaci, koji nikome nista ne pomazu i ne privredjuju, zaradjuju mnogo vise nego hirurzi, tehnicari, bioinzenjeri, koji se bore najkonkretnije za opstanak covecanstva.
Ma naravno da treba učiti zbog sebe,svog usavršavanja,sticanja znanja.Ali,poenta je da i pored svega toga,neko ko je bio uporan i ambiciozan,biva sklonjen u stranu zbog nepodobnosti neke vrste,bilo političke,rodjačke,itd.A ovo je baš primer Srbije.A odgovor na upisivanje master studija od strane gospodina iz ministarstva,u neobaveznom razgovoru je bio:"Da smo u Švajcarskoj,možda bi ti nešto značilo,ovako...".Ovo je citat!!!
Ja sam jedna od onih koji su imali jak prosek, pa sad sedim kući. Stipendiju nisam dobila zato što je odradjeno sve preko veze, bez obzira što sam prosekom bila iznad onih koji su je dobili. Pa onda neka mi neko kaže da je sistem pravedan!! U redu je učiti i unapredjivati sebe, ali to što ja znam da znam mi ne donosi primanje i dobar posao, i šta mi onda vredi što znam.
Upravo to je poenta cele priče!Ja sreća imam poveća ledja pa mogu da teglim!Diploma hvata prašinu
Ja se ne slazem. Upravo sam na osnovu svog proseka dobila stipendiju i mogucnost da master studije nastavim u Austriji. Dakle, nije svuda situacija kao u Srbiji. Ne treba se prestati truditi samo zato sto u Srbiji pobedjuje nepravda. Slazem se da se ovde vecina poslova odradjuje preko veze, ali to ne znaci da je prosek nebitan. Uostalom, ako je covek iole ambiciozan, ucice i imace dobre rezultate zarad sebe, svog znanja i ako je dovoljno motivisan, uspece. Jer, kada bismo svi odustali, demoralisani korupcijom, zamisli kakav bi to ishod imalo...