Prokletstvo lokacije

Jedan od glavnih zajeba. Odvajkada nas jebe. U stanju je da upropasti savrsen trenutak. U stanju je da sjebe svaki prirodan tok stvari. Svaku tvoju zamisao. Sve bi ti hteo i sve bi mogao, ali je neko ili nesto daleko. Daleko u picku materinu. Nedostizno. Uskracen si. Pravo vreme i mozes da ubodes, ali pravo mesto u ovim situacijama nikako. Jer pizdovci su pizdovci. Ne mrdaju.
Ima srecnih morona kojima lokacija nije prokletstvo, vec prednost. Ta srecna gamad nam cesto upropasti svaki zli plan time sto se jednostavno nadju na pravom mestu umesto nas.

Situacija prva. Nekada.
Ti si majmun. Dobro, ne pravi majmun, ali dovoljno dlakav. I drugi su dlakavi i ruzni. Ali ti si bas ruzan. I najnizi si u drustvu. Samo metar i po i zgazena jagodica. Kao tvoj beli orao. Ali ti si Sapiens. Medju prvima. Imas funkcionalniji mozak od priglupog orla svoga. Ali jebiga, picke se ne loze na mozak. Tvoja alatka je previse mala. Jebe te visina. Bedacis se jer nemas sta da pampracis. Vec mesec dana nisi. Previse.
Ali, jednog dana do tebe dopire prica. Cujes za cupi nizu od drugih. Kepeca. Takva ti treba. Majmunoliki sadrug ti prenosi abrove sa lovista. Zatucani paor jos voli da ide u lov u daljinu. Prica ti o ekstremnoj dlakavosti te nadasve posebne cupi. Svi znaju kako je to prokleto jebozovno. Balavis kao Neandertalac od uzbudjenja.
Ali, ima caka. Dva dana hoda. Jebiga... Ipak odlucujes da ides. Picka je picka!
Hodas, hodas, hodas. Jos hodas. I opet hodas. Posle toliko hoda iscrpljen si potpuno jer ti je dupe naviklo da sedi u bliskom krugu. Razjebao si stopalo na neki zasiljen kamen, sedis i krvaris. Psujes joj majku majcinu koja je morala da se okoti u pizdu materinu daleko.Sve je u kurcu. Prokleta lokacija. Pizdis i odustajes. Prokleta lokacija.
Ma, jebes picku. Razocaran, sluzis se rukom.

Situacija druga. Sada.
Ti si majmun. Dobro, ne pravi majmun, ali dovoljno glup. Jebeno glup. Pozvan si na rodjendansku zurku ortaka strebera. Ocekujes kobas parti i odustajes. Ionako je u pizdincima.
Lezes u krevet smoren kao dzukela. Mislis o ribama. Treba ti riba. Ali nemas love ni za dve djus-votkice za neku nafuranu klinkicu. Dekintiran si, a cale krpi pare za registraciju i zimske gume. Jebale ga zimske gume.
Imas mozak, ali picke se ne loze na mozak. Nisi jebao mesec dana. Previse.
Dok zvoni telefon polukomiran brises balu sa usta. Zaspao si razmisljajuci kakav si promasaj od jebaca. Javljas se, dernja se drug streber sa druge strane veze i kroz kreketanje Jelene Karleuse o jebacini u kazinu raspoznajes zlata vrednu informaciju da je ortakova sveca od tetke dosla na zur. Ortak nije jaje, dobro zna sta zna nejebica. Dojavlja ti i naredjuje da dodjes. Laze kako te je oduvek smekala. Mozak zna da laze skot, ali mocuga veruje slepo. Navlacis lone i duks sa stolice koji najmanje smrdi i strcavas.
Jos minut-dva je ostalo do poslednjeg dnevnog, a za nocni nemas kintu. Zuris ka stanici, ali ubrzo shvatas da je poslednji otisao. Prazna stanica. Potpuno prazna. Gutas knedlu, a vrsnjak je pao jer shvata brze od tebe da je samo jedan Fidipides. I da je i on umro. Jaja te bolno strecnu.
Psujes ortaku majku majcinu koja je morala da ga rodi u pizdu materinu daleko. Sve je u kurcu. Prokleta lokacija. Pizdis i odustajes. Prokleta lokacija.
Ma, jebes picku. Razocaran, vracas se kuci i sluzis se rukom.