Pojava koja me tokom dana ozbiljno ometa u najbitnijim i najzanimljivijim aktivnostima koje su od vitalnog značaja za moj psiho-fizički razvoj:
1. Spavanje - Alarm budi taman kad je najslađi san
2. Pisanje definicija na Vukajliji - Taman se naoštrim da napišem odličnu definijiu i baš kad sam krenuo, posao se umeša tako što me natera da nešto radim i onda izgubim nit.
3. Alkoholisanje - Zamislite, na poslu je zabranjeno da se pije.
4. Igranje fudbala ili basketa - Jer na možeš da igraš fudbal i radiš u isto vreme.
5. Gledanje filmova - Jer ne mogu na monitoru da gledam film. Film se gleda u ležećem položaju sa cigarom u ustima a ne možeš da ležiš na poslu jer je neprofesionalno i naravno, zabranjeno je pušenje u kancelarijama.
6. Ispijanje kafa - Ne ide bez cigare.
7. Čitanje neke dobre knjige - Postoji mogućnost da se to izvede (podigneš fasciklu pa se ne vidi knjiga) ali opet i knjige treba čitati udobno zavaljen u fotelju i u tišini a na poslu jednostavno nema tišine.
Al' šta da se radi. Mora da se šljaka.
Ma samo sam morao da izbacim to iz sebe jer taman sam smislio dobru defku i došao neki lik na sastanak pa sam zaboravio šta sam uopšte hteo da definišem. Sada mi je lakše :)
JohnnyBK, да те питам што се тиче навијача и ове свеопште еуфорије око ''правде за европљане'', шта би са онима који су у Бриселу, том храму европске толеранције избили ОКО навијачу Партизана пре меча са Андерлехтом? Где су сви ти помпезни процеси и театралне кампање против њихових навијача? Где је та свеопшта хајка која треба да се одвије где год да се деси неки немили инцидент? Зар се та љубљена, обожавана узвишена Европа још није одрекла ксенофобије и нацизма, па тако српско око не вреди нимало, а за један њихов живот треба поново дас будемо сатанизовани и анатемисани и то од стране домаћих гована?
Распитај се па ми реци... Поздрав
Ne samo da je jednom našem navijaču izbijeno oko, nego je i jedan naš navijač iz Beograda bio u kritičnom stanju. Izvukao se, hvala Bogu.
Ništa nije bilo. U našim medijima nije bilo skoro ni reči o tome. Čak su i izveštaji bili skoro u fazonu neka zaslužili su a napadnuti odmah po dolasku kada su sa železničke stanice išli ka stadionu. Niko nije uhapšen. Niko nije ni tražen u vezi toga, a jedan momak je zamalo umro, dok je drugi zauvek unakažen. Neko će reći kao što su i mediji kod nas izvestili: "Tako im i treba" ali pouzdano znam da nisu skrivili taj incident, nago su napadnuti u klasičnoj zasedi i bilo ih je daleko manje.
To nije iznenađenje jer kada su navijači Anderlehta, malo pre ovog sukoba sa navijačima Partizana, igrali u Bilbau protiv Atletika, uskočili su u teren, prekinuli u takmicu, divljali daleko više nego naši navijači u Đenovi, a ni jedan njihov političar to nije komentarisao, niti se izvinjavao. Samo je ministar spoljnih poslova rekao da je to interna stvar Anderlehta a Predsenik Anderlehta je doslovce izjavio: "Naši momci su imali dug put do Španije i normalno je da su morali malo da se izduvaju." Za duplo manje sranje, navijači Srbije su već mesecima u zatvoru u Đenovi. To nama pokazuje u kakvoj mi državi živimo i kakvi beskičmenjaci nas vode a i koliko su ti Evropljani otvorenog uma ustvari nacionalno nastrojeni i kako je to samo žvaka za nas iz "Istočnog Bloka."
To je otprilike to.
Сад би реално, најправедније било да, као у Слобино време, исплатимо одштету родитељима Бриса Татона, па да им се случајно, на путу до аеродрома деси нека ''саобраћајна незгода'' односно, да ''случајно'' на њих, онако задовољене пресудом, нафатиране и душевно сатисфиковане(са 200 сома еура) налети камион са песком... Али, јебига, треба прво у рођеној земљи већински народ да постанемо, па тек онда да се бринемо за државно достојанство.... Поздрав.
Смрт Б92!!!
Ејмен +