Stari srpski običaj je da se u goste god neke dalje rodbine dođe, je l', nenajavljen. Da ne bi uznemiravali domaćine i da se oni ne bi mučili sa spremanjem, lepo dođu ali se ne najave. Domaćini kojima dolaze nenajavljeni gosti nisu uvek oduševljeni posetom svoje rodbine sa Šar-planine ili neke druge zabiti.
Zvoni interfon. 7:30 pre podne je i jadni Ninoslav ustaje iz svog kreveta i mumla jer žena nije otišla da otvori. Jedino nedeljom može da spava duže jer ne mora da ide u fabriku ali mu đavo ne da mira. Javlja se polubudan na interfon.
-Halo..mmm ko je?
-Mi smo, Nino!!!
-Koji vi?
-Pa mi, bata Nino, ko bi drugi bio?
-Možete li se prestaviti?
-Pazi ti njega! Pa mi smo, bata Nino, ujka Milija sa ujnom i dedom iz Malog Pizdovca.
-Molim?! Pa otkud vi ovde?! I to u ovo doba?
-Pa mi rekli nismo dugo videli familiju iz Beograd pa reko da svratimo.
-A što se niste javili da dolazite da zna...
-Ma jok, bata Nino, nećemo da vas uznemiravmo, reko' da ne spremate! Nego 'ajde otključaj vrata pa da ulazimo smrzli smo se ovde od zimu...bata Nino...halo, bata Nino, si tu...
Volim iznenadne goste, al da se najave pola sata pre dospeca, da imam vremena da sklonim svoj krs :D + brate :D
Takvi su najgori. Ima jedan ćaletov komšija koji mu često dolazi u 6-7 ujutru i još sa vrata počinje da viče: Ajde ustaj jarane, trebaš mi nešto!
5 puta mu je žena reagovala a ćaletov brat ga jednom naglavačke izbacio. :)
A ponekad viču ima li živih!?
+