Jako naporna bolest. Ne teška, samo naporna, smorna do bola. Ne za onu koja je ima, nego za onog ko treba da ima onu koja je ima. Simptomi su: on 'oće, ona ne da, nikako. Rešavanje ovog problema traje jako dugo, sve dok njoj ne pukne... Film; i ne pređe na... Stvar.
- Ali, neće ti ništa biti, to je sasvim prirodno.
- A trudnoća? Šta ako...
- Ne brini se, nismo pećinari, koristićemo zaštitu, jesam muško, nisam neodgovorni kreten...
- Ja se i dalje bojim, boleće, biće krvi, čula sam...
- Ali, to se razlikuje od devojke do devojke, ne brini se, neću skočiti i navaliti kao gladna godina, ja hoću da tebi, nama, bude lepo zajedno, zaista ne znam šta...
- A moralna strana? Šta će mi reći drugi ako saznaju, kako će me gledati, reći će mi da sam...
- Šta tebe briga šta će da ti kažu, ti znaš šta si i ko si, ništa ti ne mogu...
- Šta će mi majka reći, neću smeti na oči da joj izađem...
- Ona te je rodila, jel' tako? Znači, i ona je nešto slično radila, bar jednom, sigurno...
- Ne, moral, mislim, bol, to, krv, ne, trudnoća, ovaj, društvo, ne, ne, ja to zaista ne mogu da uradim, stvarno. Već sam se naježila šta bih mogla...
- Mogla bi malo u neki manastir!
