Ljudi koji žive u parelelnim univerzumima (svaki autor ima svoj) gde vlada samo jedan zakon "Udžbenik čiji je autor trenutno prisutan u univerzumu je najbitniji udžbenik na svetu!", pa tako isti postaje preopširan, prepun dodatnih, manje bitnih detalja i "zanimljivosti" vezane za sve teme koje obrađuje. Odličan primer su udžbenici istorije koji svakih par godina dobijaju po novo poglavlje (obrađuju tek protekle godine) ali i proširuju npr. srednji vek ili praistorijsku kulturu.
Dolazi klinja (VII razred) iz škole sa kontrolnim i trećim kecom iz istorije. Prilazi dedi i žali se, a deda kaže:
Deda :Kako te nije sramota, ja sam u tvojim godinama imao 5 iz istorije, a kada dobijem 4 nisam smeo da odem kući jer ću dobiti batine! A ti donosiš trećeg keca! Da je moj ćale tvoj ćale sad bi već bio u sirotištu!
Klinac: Da deda, ali ti si učio 50 godina manje istorije. A ja kečeve dobijam baš iz ovih poslednjih 50 godina.
