Uzrečica matoraca koji su nekada, davno radili u Nemačkoj. Mučili su se oni kao niko na svetu, radili k'o konji, nikad ti nećeš shvatiti koliko je bilo teško. Ali, iako su radili kao neki vodoinstalater ili šta god, Švaba ih nikad nije zajebao. Nema kod njih trte-mrte, zna se kome ide koliko. Koliko si radio toliko ćeš i dobiti. Red, rad i disciplina - zna se kod Švabe.
Ovo je najčešće upućeno mladeži koja danas radi u našoj lepoj otadžbini, gde jedva možeš da nađeš neki posao, a i ako ga nađeš, pitanje je da li ćeš imati platu. A o tome da li je na vreme i da ne pričamo. Ali kod Švabe se znalo.
-Deda, imaš neke pare, treba mi za benzin?
-Je li, sine, zar ti nisi zaposlen?
-Jesam, deda, što?
-Pa kad jesi, magarče jedan, onda kupi od svojih para.
-E bre, deda, kojih para, nisam primio platu, kasni već pola meseca.
-Ma nemoj? Pa kako to može kod tog vašeg direktora, je li?
-Ma kakav direktor, direktor nije primio platu već 4 meseca.
-E, sine, jebem vam ja tu vašu državu kad svi vi radite fraj. Ne može to tako... Eee zna se kod Švabe. Koliko radiš, toliko, sine, i zaradiš. Ne dao ti Bog da zabušavaš, nije ti to državna firma u Jugoslaviji. Ja kad sam radio u Nemačkoj, tada...
-Deda, oš mi dati te pare ili nećeš?
-Evo ti pare, je l' dosta ovo?
-Nije, deda, troši ona folcika što si je ti kupio kod Švabe k'o đavo, treba još.
