oj Srbijo među šljivama

oj, Srbijo medu kruškama, medu šljivama,
oj, Srbijo medu ovcama na njivama,
oj, Srbijo medu planinama, medu brdima,
oj, Srbijo, kukala ti majka.

Tužna pesmo, majko stara,
brat nam je u fici dovuko iz "grada"
raspalog stojdžu bez ijednog fara
da ga popravi, da zaradi para.

A dikaju deca u lazigacama, pod kosom,
u blatu, medu svinjama, medu patkama,
pa po njivi trce nogom bosom,
hraniš ih, Srbijo, više prosom nego medom
I uciš ih majko, da mrze sve što nije
Ceca i Seka i svinja što rije.

O Zemljo cobana na brdovitom Balkanu
imaš jednu vrlo velku manu
net ti strašno smrdi u odnosu na zemlju stranu,
izmedu ostalog.

oj, Srbijo, nekad orlu sjajni,
danas ti dani više nisu bajni
nece ni biti, ni da jebe puž raka,
kada ti je pogrešna odluka baš svaka.

A ovce u polju samo tužno bleje
i blejace dok ih sneg ne zaveje
cak ni tad se nece pretvoriti u vuka
jer coban tera ovcice
jedan coban a stotinu ovaca
i svaka se njemu pod noge baca, glupa ovca
dok severno stado postade kurjaka copor
i cobanu jasno pokaza otpor.